Menu
Menu
+++
Црква Светих апостола Петра и Павла, познатија као Петрова црква у Расу, налази се на јужном ободу новопазарског предграђа Постења, пет стотина метара западно од ушћа Дежевске реке у Рашку. Саграђена је над праисторијским тумулусом који је вековима, све до 1957. године, скривао драгоцену илирско-грчку оставу с почетка V века пре наше ере, приложену породичној гробници анонимног угледника из редова родовске аристократије.
На врху поменуте хумке заснован је још у раном средњем веку хришћански храм. При њему ће бити успостављена и кроз дуга столећа српске историје претрајавати катедра Рашке епархије. Она се од 1020. године налазила у оквирима Охридске архиепископије, а од 1219. у саставу је аутокефалне српске цркве. У њој је 1346. године стекла статус митрополије. У том рангу ће и остати све до стварања Рашко-призренске митрополије, почетком XIX века, чије ће седиште бити у граду Призрену.
У црквеном, културном и политичком животу српског народа Петрова црква имала је од самог настанка веома важну улогу. На то је несумњиво утицала и чињеница да се храм налазио у непосредној близини Раса, као престоног места српских владара, па и неколико првих генерација Немањића, који су о цркви бринули и као ктитори. На посебан однос родоначелника династије Немањића према њој вероватно је утицала чињеница што је он управо ту, још као дете, примајући миропомазање, преведен у православну вероисповест, и што је неколико деценија касније на истом месту био устоличен као српски велики жупан. Петрову цркву Немања је одабрао и за место одржавања великог државног сабора на којем је, на Благовести 25. марта 1196. године, власт предао свом средњем сину, Стефану, и где је примио монашки постриг, добивши име Симеон.
Изузетне уметничке вредности цркве Светих Петра и Павла у Расу, једног од најзначајнијих споменика српске културе, биле су скривене испод наслага малтера и креча све до почетка друге половине ХХ века. Током тада започе тих темељних истраживачких и конзерваторско-рестаураторских радова на цркви откривено је више хронолошки различитих слојева њене архитектуре и живописа, од којих се они првобитни убрајају у најстарија сачувана остварења српске уметности, а храму је уједно враћен и део некадашњег сјаја.
Веома је занимљив програм са сценама из детињства Христовог у тамбуру куполе, који је нажалост испран и данас једва видљив. Такође, врло је редак и занимљив аниконични украс урезан у малтеру који је вероватно настао у доба иконоклазма, око 820. године.
Древност и уметничке вредности Петрове цркве имали су важну улогу приликом доношења одлуке да се она 1979. године укључи у Унескову листу светске културне баштине, у оквиру комплекса ,,Стари Рас са Сопоћанима“. Но, недоволно археолошки истражени, храм и његова непосредна околина још чувају многе тајне…
Марковић М. & Војводић Д. (2021). Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу
